Nisam siguran...

Nisam siguran da li ću znati, pravu ljubav jednog dana nekome dokazati, da neko ume tu ljubav razumeti, da se sutradan netreba kajati, već da punim srcem nekoga ludo ali iskreno voleti, da znate za koga se trena boriti, da znate da je jedan život i da ga pametno treba živeti...

Da li danas ljubav postoji, da li danas može neko da se iskreno voli, veliko je pitanje a još teže razumevanje. Ali jedno je sigurno kada se nečije srce sloni bol ostaje, jer kad izgubis osobu do koje ti je stalo, onda se zapitaš jedno vreme, da li si grešio i nešto loše učinio...

Gaio lepa osećanja, toliko lepa da budeš u stanju da učiniš bilo šta, zvezdu padalicu sa neba pozvati, da promeniš i žrtvovati sve, samo da jednog dana bude drugačije...

Srce koje zna voleti od lazi i bola, zna se slomiti, iako je od kamena, ali svaka greška rukom urezana, ali sa puno tuge i tužnih sećanja...

Ljubav se nepiše rečima, već se dokazuje delima...

Jer živimo u vremenu gde svravno pravila nema, gde te danas ima a sutra nema, gde je teško danas pravu ljubav naći, jer ljubav je ta koja održava, koja čuva, koja ljude spaja...

Pre nego što počneš mojom iskrenošću suditi, pokušaj me iskreno i punim srcem zavoleti, možda tada shvatiš da iskreno i puno, svim srcem, bez oklevanja, razmisljanja baš tim srcem zavoliš...

Svakoga dana veći je bol, što nisam kao ostali, i što nemogu biti ZLOO...
Dobrota je ta što mi najčešće sudi, i hiljade različitih ljuckih ćudi...
Ali svakoga dana razmišljam o boljem sutra, da dan koji dolazi, da će biti malkice drugačiji od prethodnih...

Jedino što želim, jedino šta mi nedostaje i fali, a da iskreno punim srcem bez oklevanja nekoga zavolim, jer danas su retka prava osećanja, prave ljubavi i medjusobna razumevanja...

Jedno pitanje će stalno biti tu i u dobru i u zlu, da li će biti ljubavi u mom srcu i toplom zagrljaju... ???

Jer želim samo da si tu, ako ne na javi, onda barem u snu... :( :*