Ja slučajno...
Ja slučajno sretoh tebe, a ti prođe pokraj mene, kao pokraj stranca i večitog neznanca... Kao da se nikada nismo znali, niti ikada bilo šta zajedno imali.... Ooo prokleta, lažna ljubavi, zašto mi tugu i bol, večno u srcu ostavi... Da se celog života, moram vešto paziti, i da ne smem pravu ljubav dokazati... Najlakše je reći zaboravi, obriši i nemoj se sećati, a najteže od svega toga, sve to učiniti... I da se uništi, zapali, to će ipak ostati, u vidu pepela, koji vetar neće odneti... Hoće li neko ikada razumeti, i misteriju ljubavi razotkriti...