Tvoj sjaj u očima, meni je snagu dao, da pišem pesme, koje do ranije nisam znao... Tebe izgubih, a sjaj u očima, pesnika u meni probudi... Srce si slomila, pesniku koji piše, povredila dušu, koja za tebe uzdiše... Ovako uništen, bez srca, i deliće duše ostavljen, kao list sa drveta, što u jesen polako nestaje... Znaj da ja ipak i dan danas u životu opstajem... Boreći se, da misteriju ljubavi razotkrijem... Jedno je sigurno, da se gorko ne treba kajati, da pravu ljubav, kraj sebe kad tad morate imati, i da će ta ljubav lagano prošlost obrisati.... Ali lazno, ni po kojoj ceni nemojte ljubiti, jel poljubac ume gorko zaboleti... Još manje varati, a najteze i najbolnije od svega toga lagati, i lukavo se pretvarati... Već iskreno, punim srcem voleti, nezno ljubiti, i time ste do nekle, misteriju ljubavi razotkrili...
Comments
Post a Comment